Kad je „tuzan“ dan kao danas, uvek svratim na ovu fotografiju.
Архива за kamp
Kamp
„Gde ce svraka no u svoj rod“, kaze nas narod, iliti svaka ptica svome jatu leti. Ja svom kamperskom jatu. Ko se jednom s tom zarazom zarazi, nema mu spasa. Moze on posle da ima i milione dolara ali taj ce opet da kampuje. Moj deda je bio kamper, pa moji roditelji, sestra i ja odosmo jednom kod njega u posetu u kamp i tu se zarazismo. Sto se moji roditelji zarazise nego ja crna, zarazih svoju decu.
Tako smo se prosle godine, ja i moj pokojni muz (preminuo u maju) zarobili kamp prikolicom i trajno zarazili sve koje znamo. Posto nas prijatelj Sasa Markovic, drzi kamp Srebrno jezero, tamo smo letovali i ove godine.Ja sa cerkom, komsije Stevanovici i Madzici.Pa ne bih vise da „gnjavim“ jer jedna slika govori vise od 1000 reci.
Zato ga zovu Srebrno
Srpsko more
Plaza, ovo su slike od prosle godine, sad je jedan deo „Grand“ exrtra sredio.
Ovo je setaliste sa kaficima
„Madera“ diskoteka sa bazenom,fantazija
„Dunavski cvet“ prelep restoran.
Kamp u prelepoj borovoj sumi, kao na Zlatiboru
Moja „cerga“
Tako je kad pada kisa u kampu.
A ovako kad ja nesto kuvam, he,he…
Pusim a mrzim piksle.
Bio nam desetak dana u gostima sin sa devojkom.
Moj pokojni muz i ja pijemo kafu u Velikom Gradistu.
Gospode, da li je neko mogao da pretpostavi da nam je ovo poslednje zajednicko letovanje?!
